DOK JE PONGO BIO TU…

Kasna jesen kida poslednje lišće sa već ogolelih krošnji…

Na kraju puta, sam u praznom stanu, sedi strac pognuo glavu nad praznim stolom… Dok dobuju kapi kiše po oknu, misli lutaju za ljubimcem, njegovim psom, “dalmatincem” Pongom…

Dok je Pongo bio tu…

Dok je Pongo bio tu, jedan topli nežni plamičak grejao je srce nesebičnom, beskrajnom ljubavlju. Dok je Pongo bio tu, mali stan bio je sretno ispunjen… Sedi starac nije bio sam. Raznežen, mazio je belo meko krzno, davao mu svoju ljubav, smežuranim staračkim rukama prebirao je po tamnim nejednakim pegama.

Dok je Pongo bio tu…

Pričali su svakoga jutra jedan drugome šta su te noći sanjali, i samo su njih dvojica jedan drugoga razumeli.

Dok je Pongo bio tu…

Uvek kada bi ga pogledao pravo u njegova dva lepa plava oka, nežno ga pomilovao po vratu ispod brade gde je Pongo najviše voleo, i tiho mu rekao: „Hajde Pongo, pričaj, pričaj mi malo, hajde Pongo“, pričao bi mu, savim tiho mumlao tako da ga samo on može čuti. Kao da prede od sreće i zadovoljstva što je živ, govori mu svoju ljubav. Jadni, siroti Pongo…

Dok je Pongo bio tu…

Pongo je voleo mačke i branio ih od drugih pasa. Kad ga je Pongo sporim korakom vodio kući posle večernjih šetnji, gradske mačke su skakale sa drveća i radosno prilazile. Pongo ih je dočekivao sretno mašući repom, ližući ih, a one se mazno preplitale imeđu njegovim nogama i prele mu od zadovoljstva.

Dok je pongo bio tu…

Kad je Pongo zauvek otišao, kad je preminuo, ugasio se jedan nežan plamičak dobrote i ostavio duboku prazninu u srcu i duši. Kad je Pongo nestao, kad je zauvek otišao, kad ga je Pongo ostavio samog, rodila se jedna mala treperava zvezda na nebu ljubavi nad sedom glavom starca. Rodila se zvezda nežno plava kao Pongova dva oka puna dobrote.

Starac se polako osvrće po praznom stanu… Još mu sav stan miriše i diše ljubavlju plemenitog Ponga…

Dok je Pongo bio tu…

Dobri Pongo…

A pod prozorima skromnog stana raste lepo drvo koje je sa pijetetom posadio Pongu u spomen… Sad, olovni oblaci prosipaju suze po nežnim grančicama…