U Marinine oči

kroz prozor nad gradom

sliva se nebo.

Kovrdžama kose Marine

Igraju se zraci sunca.

Na usne Marine

gnezdi se osmeh.

Oblaci nad Beogradom,

Avala, Dunav i Sava

sanjaju Marinu.

Noću,

zaljubljeni mesec

namiguje Marini

i šalje joj

srebrne poljupce na rumene obraze.

I dok šeret mesec

sa Marinom priča,

zvezde padalice

razdragno posipaju iskre

po čelu Marine.

Marina,

uzmi nežnu ruku sinčića,

nasloni je na svoje usne.

i pokaži mu, kako samo ti znaš,

da je ceo svet pred njim.

Ne brini Marina.

U tvom krevetu,

u malenom boksu,

stanuju

i radost i osmeh sinčića,

i ljubav svih koji te vole.

I ne brini Marina.

Sve strane sveta

i svi horizonti,

samo su tvoji.