Vojnik bez oklopa

   Autobiografski roman. Osvetljava autora kao „vojnika bez oklopa“, romantičnu osobu koja je, prošavši vojno školovanje, naučila da prihvati život onakovim kakav i jeste.

Kroz ilustrativne opise uslova školovanja u Vojnoj akademiju krajem šezdesetih godina, kroz priče o pitomačkim danima, autor živopisno opisuje Beograd polovinom šezdesetih sa posebnim osvrtom na njemu omiljena mesta: pozorišta, muzeje, koncerte i nadaleko čuvene gradske igranke – u Domu JNA, na  „mašincu“ (Mašinski fakultet),  i one „zaglušujuće“ u Gradskom podrumu…

Emotivno, na momente i duhovito, govori kako su njegovi klasići i on, prošavši kroz zajenički kolektivni život, naučili da je sudbinski važno okrenuti se kolektivnoj svesti uvek kada je to potrebno, kao i da „čovek čoveku nije samo vuk“.

Roman prati autora od detinjstva, njemu značajnih i dragih osoba, pa preko tinejdžerskih dana, sve do izrastanja u osobu posvećenu nauci, otkrivanju lepote življenja „punim plućima“ i prenošenju saznaja o tome na sve oko sebe.

Značajno je reći da je ova prva knjga nastala skoro u jednom dahu. Autor je hteo da ispriča ”i sve i odmah”, i da tako zahuktalo “samom sebi objasni sebe”. I nakon objavljivanja “Vojnika bez oklopa”, nastaje otrežnjenje. Njegove zahuktale emocije sada su smirene.

Rade polako shvata da je ova knjiga samo tempirani okidač i da ona, u stvari, pokreće jedno novo izvorište.

I nove knjige tako nadolaze…

Vojnik bez oklopa Rade Kokić
Poruči knjigu

Cena knjige je 300,00 dinara

U pozorištu lutaka

Kratak roman govori o tragično izgubljenom detinjstvu. Prati malog dečaka od treće do devete godine života.
   Na početku knjige vedrim bojama opisuj se jedno bezbrižno, emocijama bogato detinjstvo i vrlo živopismo i Novi Sad polovinom prošlog veka. Zajedno sa autorom, utapamo se u razliveni beli grad na obalama velike lenje reke sa starim mostom i Petrovaradinom iznad, kao krunom nad gradom. Lebdimo sa autorom na „svečanom tepihu, kao na čarobnom ćilimu“ sa monumentalnom Tnurdžićevom palatom i blistavom Banovinom od belog mermera, „ostavštinom za budućnost“, kako kiaže autor. Veselimo se nedeljnim matineima Narodnog bioskopa sa Diznijevim bajkoivitim i veselim crtanim filmovima, kao i razigranim nemim crno-belim komedijama. Veselimo se i  nedeljnim  matineima Pozorišta lutaka kraj Dunavskog parka. I  tonemo u mirise nedeljnih ručkova nad opuštenim gradom…
   Knjiga govori i o dečakovoj velikoj ljubavi prena ravnom Banatu, o radosnim letima i zimama, o prašini i blatu širokih šorova Novog Miloševa, o slatkim lubenicama, o zvezadnim noćima nad ušorenim kućama, o krekdetavim horovima žaba u ritovima, o životu i običajima na selima i salašima. I svojevrsna je riznica banatskog govora i jela tog doba i podneblja.
   A onda, „kao grom iz vedra neba“, na sve to spušta tešku zavesu… Mračnim bojama prikazuje se nasilno prekinuto detinjstvo i naglo sazrevane malog dečaka. Samo jedna preplakana noć „na tvtoj klupi od žutog drveta“ u šištećem garavom vozu koji nezaustavljivo juri kroz zastrašujući mrak jedne crne noći, nepovratni je okidač  koji rađa jednu nesretnu melanholičnu osobu…
   Osnovni moto romana je:
   SVI SMO MI U ZAČARANOM POZORIŠTU – LUTKE OVEŠENE O NEVIDLJIVE KONCE KOJIMA NEKO UPRAVLJA.
U pozorištu lutaka Rade Kokić
Poruči knjigu

Cena knjige je 300,00 dinara

Meni treba ljubav

   Potraga za ljubavlju koju autor pronalazi u najrazičitijim trenucima i na najneočekivanijim mestima. Priča počinje u najranijoj mladosi, kada pisac impresivno dočarava prvu mladalačku i „večnu“ ljubav satkanu od mladalačkih snova, neverovatno toplih emocija i bujne mašte mladog tinejdžera, a nedugo zatim ta ljubav prerasta u tragediju i  nesretni mladić naglo sazreva sa dubokom ranom u duši… A knjiga se završava neočekivanim odgovorima i njegovim zasluženo smirenim ulaskom u luku, posle svih oluja i bura na nemirnom moru. Konačno i neopozivo on sretno svija porodično gnezdo od ljubavi i najlepših plemenitih emocija.
   Interesantno je saznamje iz ranijih autorovih dela da odrasta skro bez ljubavi, učeći kako da od neprijatnih dođgađaja i trenutaka odabere ono što nikada neče primeniti u svom životu. I o je ta večna zakletva koja ga formira u emotivnu u lako ranjivu osobu uvek željnu ljubavi, ali koja hrabro, istraživački i optimistički ide samo napred.
   Karakteristične su reči kojima autor završava knjigu i poručuje:
   I KAD MI NIŠTA NE TREBA, MENI TREBA SAMO LJIBAV.
U pozorištu lutaka Rade Kokić
Poruči knjigu

Cena knjige je 300,00 dinara

Iza duge – Gresi moje starosti

Zbirka poezije nastala spajenjem poetskih zapisa od najranije mladosti pa sve do danas, kada sam već duboko zašao u osmu deceniju života.

Jednu rezenziju moje knjige napisao je moj drug, rofesor Ilja Betinski Maleš, nesretnim sticajem okolnosti, kao poslednju recenziju pre nego je iznenasda premiuo (vidi pesmu: „MOJ DRUG SA OSMEHOM“):

„Jednom smo već rekli: Rade Kokić je pesnik, i to kakav! I eto, došla je njegova zbirka pesama “IZA DUGE” ili Gresi moje starosti – da potpuno opravda našu tvrdnju. Ta zbirka je došla da traje sa njim, pa i sa nama – zašto ne, da nas osveži i oraspoži…

…U pesmi “Lament” je tuga zato što “dani kao skakavci,/ već sve pojedu/ dok ja stignem”, ali on nosi svetionike i stihove, kao mrvice hleba baca ih za
sobom jer će, možda, jednom, da nađe put i da se vrati. I tako nam se Rade Kokić učestalo vraća jer zna dobro svoj put, i ne trebaju mu mrvice hleba kad ima besprekorne, sadržajne i čitljive stihove.“

Drugu recenziju je napisala knjževnica mr Miica Jeftimijević Liić:

„Rukоpis  Radeta Kokića „Ispod duge (Gresi moje starosti)“ potvrđuje ono što se često čuje, da telo stari a da duh ostaje večno mlad, mi bismo dodali, ali ne kod svih, samo kod onih koji su uvek radoznali, koji žive duhovnim životom, napajaju svoj duh  svežim sadržajima, ili se pak živo sećaju velikih uzbuđenja mladosti…

…Dajući za pravo izboru postupka inverzijie u koncepciji zbirke Iza duge, što je krenuo od starosti ka mladosti, ubeđeni smo da umetnost zaista jeste onaj posed koji je nadvremen. Ostajemo pod dejstvom magije one duge iz naslova, koja pokazuje da pre ulaska u svet ove knjige i nakon njenog čitanja nismo isti i da će u nama još dugo treperiti sve one uznačene skrivene semantičke značajke kao svedočenje jedne ljubavlju i ozarenjima ispunje ljudske sudbine kojoj je poezija dala osobenost i punoću.“

U pozorištu lutaka Rade Kokić
Poruči knjigu