Kartu čitaj, a seljaka pitaj!” – stara vojnička poslovica

 

Slušaj zapovest! Neprijatelj jakim snagama nastoji da preko Ivan Sedla…” 

Otprilike tim rečima našeg komandira voda, iz „zapovesti o napadu“, skoro uvek počinju taktičke vežbe u Pazariću – letnjoj kasarni, logoru završne godine našeg školovanja, nadomak Sarajeva.

Ivan Sedlo, prevoj preko kojeg prelaziš kad iz Sarajevske kotline ideš ka Jadranu, neka je to imaginarna granica iza koje leže horizonti koji unose čudan nemir u mene… nečujno i uporno me zovu da ih otkrijem. Budan ih sanjam dok ležim pokisao u rovu, ili kraj neke ograde, i pod punom ratnom opremom slušam uvod u taktičku vežbu. A dole, cestom, grabe automobili sretnih turista ka dalekom plavom moru. Dok me nemiri jedva drže, tako prikovanog za vlažno tlo, nemušto se zavetujem u dubini svoje avanturističke i za dalekim putovanjima žedne duše, da ću i ja jednom za tim turistima preći tu imaginarnu liniju preko Ivan Sedla, ka dalekim horizontima. 

I održao sam zavet! Bilo me je svuda, zato što sam ja baš tako hteo! 

Prvo, po celoj Jugoslaviji, uzduž i popreko – od Triglava do Đevđelije, i od Đerdapa pa do Jadrana. Duž cele jadranske obale, na mnogim ostrvima plavog mora. Na planinama Juge, od slovenačkih Alpa i čudesne Postojnske jame sa jedinstvenim „čovečijim ribicama“, pa sve do Rugovske klisure i Šar planine sa Brezovicom i predusretljivim Goranima. Na Jahorini smo, još kao pitomci, za vreme školovanja u Akademiji, naučili da skijamo u nezaboravnoj Rajskoj dolini, o kojoj ime sve kaže, pa se vratolimno spuštali na skijama i sa vrhova Gole Jahorine, o kojoj opet ime sve govori. I na svim jezerima me je bilo, a na Bledu medeni mesec sa Ivankom! I na svim rekama širom moje prelepe domovine. U svim sam glavnim i većim gradovima svih republika, pokrajina i regiona Jugoslavije bio… eh… 

Ali uvek kada sam, a često sam, svojim kolima prelazio Ivan Sedlo, tražio sam krišom jednog pokislog pitomca, šćućurenog kraj neke ograde, ili u starom napuštenom rovu – tu, odmah kraj puta…