“AKADEMAC”

(Uvodnik za prvi broj novog lista kadeta Vojne akademije, “Akademac”. Obavljen na sajtu Akademije povodom elektronskog objavljivanjna, u celini, unikatnog, najververovatnije jedinog sačuvanog, mog primerka, prvog broja originalnog lista “AKADEMAC”. Našeg lista, nastalog na završnoj godini školovanja pitomaca 21. klase VAKoV 1968. u Sarajevu, čuvanog četrdeset godona, poklonjenog Vojnoj akademiji 2008. godine.)

“…Više od četrdeset godina… Toliko je požutelom primerku prvog broja lista “Akademac” … Treći pitomac s leva u prvom redu sa fotografije na naslovnoj strani (posle četiri osobe u prvom planu koje su starešine), kao da ima nešto jako važno da mi kaže. I kao i svi moji drugovi, pitomci 21. klase VAKoV (Vojne akademije kopnene vojske JNA), Beograd, na završnoj godini školovanja u PŠC (Pešadijskom školskom centru), u tom svečanom stroju u proleće te davne 1968. godine, u krugu kasarne „Maršal Tito“ na Marin Dvoru u Sarajevu, tako i ja na toj fotografiji, vedro i pun optimizma upirem pogled u vremena koja u naletu nadolaze.

Iza nas… još nam šinjeli mirišu na kiše poligona, vežbališta, pokretna logorovanja. Oči nam sjaje Jadranom, rekama i jezerima domovine nam, Jugoslavije. Otisnuti u nama Kalinovik, Nabrđe, Jahorina, brdo Ručnik, letnji logor Pazarić, Split sa Lorom, Šabac sa „forsiranom” Savom, putevi AVNOJ-a. Još mirišu našim dahom i mladalačkim snovima spavaonice u kojima je dve godine zajedno spavalo nas (čak!) dvadeset i četvoro…

A pred nama?… hm… Teško da je iko sa te davne i tako mi važne fotografije verovao da ćemo u potrazi za svojim identitetom preći tešku Golgotu (novih) balkanskih ratova, raspada domovine i sistema vrednosti u koje smo verovali, dane surovih bombardovanja i razbijenih iluzija… I kao simboličan uvod u sve to, da ćemo još, zbog „češke krize” krajem leta iste godine, skratiti školovanje i bez svečanosti promovisanja u oficire otići pravo u rovove, na prvo ratno iskušenje.

A naša, nas pitomaca 21. klase, naša “ostavština za budućnost”? Od snova je, od nedosanjanih ljubavi, od nedorečenih, tek naznačenih mladalačkih želja, od tananih niti mašte, od… od krvi i mesa i od emocija je! Zamalo da nam takva, samo nama znana, ostane raspeta na našim ljubomorno negovanim „zidnim novinama” u hodniku kasarne na Marin Dvoru, zauvek zaboravljena.

I u kreščendu završnih ispita, nervoznih priprema za suočavanje sa izazovima prvih samostalnih koraka, u opštem haosu i metežu u našim glavama, udružili smo snage, dobro raspoloženje, neprospavane noći, sve moguće veze i dobru volju ljudi sarajevskog “Oslobođenja,”, i hrabro se upustili u „bitke sa vetrenjačama”. Nismo imali ni dinara – uložili smo sebe! Složili smo deliće naših snova i smelo i nadahnuto, u poslednjem trenutku, pretočili se u prvi broj (zamalo i on zaboravljen!) samo našeg lista – “Akademac”. I sa nama smo odneli prve primerke teškom mukom rođenog našeg lista, sa jedva osušenom štamparskom bojom, pravo u rovove – na prvi ratni zadatak! I tako, eto, u slatkim mukama rodio se “Akademac”…

Zato danas, niko iz te davne 21. klase nekadašnje VAKoV JNA, ne može ostati ravnodušan prilikom ponovnog rađanja našeg (novog) lista. Danas, u eri virtuelnih svetova i veza „na tastaturu i monitor”, elektronskih poruka, kada je ceo svet postao jedno veliko globalno selo, lekovito je važno čvrsto se zakačiti za nešto, sačuvati delić sebe i reći: “i ja sam deo ovoga”…

 

mr Rade Kokić, oficir u penziji, Beograd (radekokic@yahoo.com)… „